Koristimo internet kolačiće (cookies) i poštujemo Vašu privatnost kako bi imali optimalno iskustvo na našoj web strani.
Pogledajte Politiku privatnosti za više detalja.

Zdravo dvadesete logo
Galenika logo
Šta ti poručuje #bodypositivity?

Šta ti poručuje #bodypositivity?

Kroz ovih oko godinu dana, koliko se već dugo čitamo i družimo, pričali smo o zdravim životnim navikama - zašto je važna fizička aktivnost, kako otpočeti sa zdravijom ishranom, kako se izboriti sa stresom, pa i o izazovima koje mladost nosi sa sobom, ali i još o mnogo drugih tema. Ovog puta ćaskamo o jednoj temi koja nam je promakla - say no more - otkrivamo danas šta se krije iza heštega #bodypositivity.

“Body positivity” je trend koji se od 2010-ih proširio društvenim mrežama i rastao je zajedno sa rastom popularnosti društvenih mreža. Pozitivnost tela, ako bismo bukvalno preveli sa engleskog, tvrdi da svi ljudi zaslužuju da imaju pozitivnu sliku svog tela, bez obzira na to kako društvo i popularna kultura vide idealan oblik, veličinu i izgled tela. 

Međutim, “Body positivity” ide i dalje od toga. Ono se ne odnosi samo na osporavanje načina na koji društvo posmatra ljude na osnovu njihove fizičke veličine i oblika tela. Ovaj trend prepoznaje i da ljudi osuđuju jedni druge i na osnovu rase, pola, seksualnosti i invaliditeta. Svako telo je lepo telo i niko od nas ne bira da li će se roditi sa savršenom genetikom koju će društvo baš u tom momentu idealizovati.

“Body positivity” svoje korene vuče iz Njujorka kasnih 60-ih godina iz pokreta prihvatanja gojaznih ljudi koji je za cilj imao da zaustavi kulturu osuđivanja gojaznih ljudi (ili kako bi na engleskom rekli: fat shaming) i diskriminacije bazirane na obliku ili težini nečijeg tela. Iz ovog pokreta je 1996. godine proistekao i izraz “body positive” kada su psihoterapeutkinja Elizabet Skot sa specijalizacijom u lečenju poremećaja u ishrani i Koni Sobčak, koja je imala problema sa poremećajima u ishrani tokom svojih tinejdžerskih dana, zajedno osnovale “The Body Positive” organizaciju inspirisane jednim ciljem: “...da deca odrastaju u novom, drugačijem svetu - onom gde ljudi menjaju svet, a ne svoja tela.” 

U formi sve popularnijeg trenda, “Body positivity” se širio od 2012. godine i tada je u fokusu bilo preispitivanje nerealnih ženskih standarda lepote. Kako je trend dobijao na popularnosti, fokus se pomerio sa problema sa težinom i oblikom savršenog tela ka širenju poruke “da su sva tela prelepa”. 

Sa rastom popularnosti ovog pokreta, rasla je i kompleksnost poruke koju “Body positivity” nosi sa sobom. Ono nam poručuje da prihvatimo svoje telo zajedno sa svim manama. Govori nam i da treba da budemo puni samopouzdanja po pitanju svog tela. Da volimo sebe. Da prihvatimo oblik i veličinu svog tela onakvim kakvo jeste i kako nam je priroda i genetika predodredila. 

Sve poruke iza ovog trenda izuzetno su važne, jer negativna slika o telu nosi sa sobom i ozbiljne probleme. Postoje istraživanja koja pokazuju da žene više od muškaraca imaju problema sa depresijom i da nezadovoljstvo telom igra važnu ulogu u toj razlici. Takođe, nezadovoljstvo telom se vezuje i sa niskim samopouzdanjem kod adolescenata, a koje je izazvano rodom, godinama, težinom, rasom i socioekonomskim statusom. Nezadovoljstvo telom se vezuje i za poremećaje u ishrani, posebno među mladim devojkama, što može imati ozbiljne posledice po zdravlje kasnije. 

Vremenom su kompanije modnih i kozmetičkih industrija prihvatile i usvojile poruke koje nosi “Body positivity”, pa tako imamo kampanju “The Perfect Body” koji je pokrenula kompanija Victoria`s Secret, ali i “The Dove Campaign For Real Beauty”. Pored kompanija, uključili su se i influenseri i plus-size modeli, pa su nastali heštegovi #Fatkini, koji je ohrabrivao žene da mogu nositi kupaći bez obzira na svoju težinu ili #LessIsMore, koji je osuđivao modnu industriju i prekomerno korišćenje fotošopa u sređivanju fotografija modela. A više o tome kako da za početak, svoj Instagram feed učiniš više “body positive”, čitaj u Galinom tekstu u petak. I ne zaboravi: “Sva tela su prelepa.”

OSTALI BLOGOVI

Šta treba da znaš ako vejpuješ ili pušiš elektronske cigarete?

Vejpovanje je predstavljeno javnosti kao način da pušiš na mestima gde to nije dozvoljeno – što je „benefit” koji je ovu aktivnost učinio neverovatno popularnom. Takođe je predstavljeno i kao nešto...

True eating (dis)order

Preopterećenost hranom i body dysmophia su sada već opisani u dosta filmova i serija. Česte su kritike zbog romantizovanog prikaza poremećaja u ishrani, pa je dostupno sve više dokumentaraca na ovu...

E-VODIČ baner

VESTI

Gde možeš besplatno da se testiraš na polno prenosive bolesti?

U svetu se 1. decembra obeležava Dan borbe protiv AIDS-a, hronične bolesti koja utiče na sve aspekte života. AIDS je imonodeficijentno oboljenje do kog dolazi nakon nelečene i uznapredov

Zdravo dvadesete kao zlatni sponzor ovogodišnjeg NAPSer kongresa

I ove godine se družimo sa studentima svih farmacutskih fakulteta u Srbiji, na NAPSer kongresu, koji se tradicionalno održava na Zlatiboru. Budući farmaceuti će imati priliku da kroz ser

Da li društveno - nametnuti standardi utiču na mlade?

Rezultati ankete koju je sprovela platforma „Zdravo dvadesete“ kompanije Galenika, pokazali su da više od 98 odsto ispitanika u dvadesetim godinama stalno ili povremeno oseća psihološki

Zašto je oktobar roze?

Roze boja možda jeste simbol nežnosti i ženstvenosti, ali u oktobru postaje i boja hrabrosti jer simboliše borbu protiv raka dojke. Najveći broj nas zna bar neku ženu koja se suočila sa