Koristimo internet kolačiće (cookies) i poštujemo Vašu privatnost kako bi imali optimalno iskustvo na našoj web strani.
Pogledajte Politiku privatnosti za više detalja.

Zdravo dvadesete logo
Galenika logo
Šta ti poručuje #bodypositivity?

Šta ti poručuje #bodypositivity?

Kroz ovih oko godinu dana, koliko se već dugo čitamo i družimo, pričali smo o zdravim životnim navikama - zašto je važna fizička aktivnost, kako otpočeti sa zdravijom ishranom, kako se izboriti sa stresom, pa i o izazovima koje mladost nosi sa sobom, ali i još o mnogo drugih tema. Ovog puta ćaskamo o jednoj temi koja nam je promakla - say no more - otkrivamo danas šta se krije iza heštega #bodypositivity.

“Body positivity” je trend koji se od 2010-ih proširio društvenim mrežama i rastao je zajedno sa rastom popularnosti društvenih mreža. Pozitivnost tela, ako bismo bukvalno preveli sa engleskog, tvrdi da svi ljudi zaslužuju da imaju pozitivnu sliku svog tela, bez obzira na to kako društvo i popularna kultura vide idealan oblik, veličinu i izgled tela. 

Međutim, “Body positivity” ide i dalje od toga. Ono se ne odnosi samo na osporavanje načina na koji društvo posmatra ljude na osnovu njihove fizičke veličine i oblika tela. Ovaj trend prepoznaje i da ljudi osuđuju jedni druge i na osnovu rase, pola, seksualnosti i invaliditeta. Svako telo je lepo telo i niko od nas ne bira da li će se roditi sa savršenom genetikom koju će društvo baš u tom momentu idealizovati.

“Body positivity” svoje korene vuče iz Njujorka kasnih 60-ih godina iz pokreta prihvatanja gojaznih ljudi koji je za cilj imao da zaustavi kulturu osuđivanja gojaznih ljudi (ili kako bi na engleskom rekli: fat shaming) i diskriminacije bazirane na obliku ili težini nečijeg tela. Iz ovog pokreta je 1996. godine proistekao i izraz “body positive” kada su psihoterapeutkinja Elizabet Skot sa specijalizacijom u lečenju poremećaja u ishrani i Koni Sobčak, koja je imala problema sa poremećajima u ishrani tokom svojih tinejdžerskih dana, zajedno osnovale “The Body Positive” organizaciju inspirisane jednim ciljem: “...da deca odrastaju u novom, drugačijem svetu - onom gde ljudi menjaju svet, a ne svoja tela.” 

U formi sve popularnijeg trenda, “Body positivity” se širio od 2012. godine i tada je u fokusu bilo preispitivanje nerealnih ženskih standarda lepote. Kako je trend dobijao na popularnosti, fokus se pomerio sa problema sa težinom i oblikom savršenog tela ka širenju poruke “da su sva tela prelepa”. 

Sa rastom popularnosti ovog pokreta, rasla je i kompleksnost poruke koju “Body positivity” nosi sa sobom. Ono nam poručuje da prihvatimo svoje telo zajedno sa svim manama. Govori nam i da treba da budemo puni samopouzdanja po pitanju svog tela. Da volimo sebe. Da prihvatimo oblik i veličinu svog tela onakvim kakvo jeste i kako nam je priroda i genetika predodredila. 

Sve poruke iza ovog trenda izuzetno su važne, jer negativna slika o telu nosi sa sobom i ozbiljne probleme. Postoje istraživanja koja pokazuju da žene više od muškaraca imaju problema sa depresijom i da nezadovoljstvo telom igra važnu ulogu u toj razlici. Takođe, nezadovoljstvo telom se vezuje i sa niskim samopouzdanjem kod adolescenata, a koje je izazvano rodom, godinama, težinom, rasom i socioekonomskim statusom. Nezadovoljstvo telom se vezuje i za poremećaje u ishrani, posebno među mladim devojkama, što može imati ozbiljne posledice po zdravlje kasnije. 

Vremenom su kompanije modnih i kozmetičkih industrija prihvatile i usvojile poruke koje nosi “Body positivity”, pa tako imamo kampanju “The Perfect Body” koji je pokrenula kompanija Victoria`s Secret, ali i “The Dove Campaign For Real Beauty”. Pored kompanija, uključili su se i influenseri i plus-size modeli, pa su nastali heštegovi #Fatkini, koji je ohrabrivao žene da mogu nositi kupaći bez obzira na svoju težinu ili #LessIsMore, koji je osuđivao modnu industriju i prekomerno korišćenje fotošopa u sređivanju fotografija modela. A više o tome kako da za početak, svoj Instagram feed učiniš više “body positive”, čitaj u Galinom tekstu u petak. I ne zaboravi: “Sva tela su prelepa.”

OSTALI BLOGOVI

Da ti poseta urologu ne bude tabu

Iz brojnih razloga, odlazak kod ginekologa može biti bauk, ali barem nije tabu. O odlascima kod ginekologa devojke razgovaraju sa drugaricama, sestrama, pa čak i majkama. A s kim razgovaraju muškar...

Sam/a ću!

Zamislite da vas neko baci na trku sa preponama na 110 metara, bez dana prethodne pripreme/ treninga? Osim same situacije, koja je već ionako sklisko jer odakle ja ovde, nisam vežbao/la za ovo, ima...

E-VODIČ baner

VESTI

Uroš Dimitrijević – iz muškog ugla

Maj mesec nam donosi još jednu lepu saradnju, a ovaj put u pitanju je Uroš Dimitrijević - novinar, autor romana ,,Siroti mali ratovi” i master video igara (bukvalno ima master iz video i

Raspisan konkurs za praksu na platformi ,,Zdravo dvadesete"

Platforma ,,Zdravo dvadesete" te poziva da konkurišeš za poziciju ,,Praktikant – Content kreator sajta dvadesete.rs”.  Reč je o stručnoj, plaćenoj praksi u trajanju od 6 meseci, nam

Kako nastaje zavisnost – dr Nataša Dostanić

Ove nedelje pričali smo na temu konzumacije alkohola u dvadesetim i ovim povodom razgovarali smo sa stručnim licem, specijalistom psihijatrije dr Natašom Dostanić. Kako da znaš koja te

Sa alkoholom na ti

U saradnji sa Oblakoder magazinom, sproveli smo mini anketu na temu konzumacije alkohola među mladima i probali da pronađemo odgovor na večito pitanje zašto mladi toliko vole da piju, ka