Koristimo internet kolačiće (cookies) i poštujemo Vašu privatnost kako bi imali optimalno iskustvo na našoj web strani.
Pogledajte Politiku privatnosti za više detalja.

Zdravo dvadesete logo
Galenika logo
(Ni)sam dovoljno dobar/a?

(Ni)sam dovoljno dobar/a?

Ako ste imali osećaj kao da ste dobili posao koji ne zaslužujete, i da je u pitanju samo splet okolnosti i nista više od toga - verovatno ste iskusili sindrom prevaranta (imposter syndrome). Radi se o osećanjima neuspeha čak i kada je uspeh očigledan. Neretko se javlja kod onih koji su zapravo veoma uspešni, vredni, radni i uporni pojedinci. Dostignuća mogu biti svima vidljiva, štaviše - oni koji imaju ovaj sindrom mogu dobijati brojne pohvale, ali to neće videti kao lični uspeh. Kada razmatraju svoje uspehe mogu ih potcenjivati ili čak smatrati da isti nije njihova zasluga. Ne osećaju zadovoljstvo kada završe neki veliki zadatak i često sebi nalaze mane. Uspesi na poslu, fakultetu i školi povezuju sa srećom, pre nego rezultatom svog rada i truda. 

Termin “Impostor syndrome” predstavili su 1978. godine, klinički psiholozi Paulina Klans i Suzan Imes. Sindrom o kome je reč nije formalno priznat u naučnom svetu, zato i ne postoje jedinstveni i standardizovani načini na koji pojedinac može da se nosi sa sindromom. Ipak, iako nije sasvim prihvaćen, smatra se da obuhvata više od polovine populacije! Postoje različita mišljenja stručnjaka kada je u pitanju njegov nastanak, a najčešće je povezan sa povećanom anksioznošću i samokritikom. 

Pokazalo se da pojedinci koji imaju posledice sindroma prevaranta zapravo teže savršenstvu, jako su obazrivi i potencijalno pate od anksioznosti koja doprinosi osećanju gubljenja kontrole. Takođe, jedna od posledica sidroma prevaranta jesu preispitavanje sopstvenih sposobnosti na radnom mestu, ali i van njega, što dalje utiče na korišćenje pojedinih prilika u životu.

Velike životne promene takođe mogu uticati na oštriji pristup prema sebi, ali ako možete primetiti u čemu se zapravo radi lakše ćete se izboriti sa negativnim emocijama. Kako bliže učite da se nosite sa ovim sindromom, manje će uticati na vašu svakidašnjicu. Međutim, to ne znači da sindrom prevaranta tek tako nestaje. Važno je često se prisetiti svojih uspeha i slaviti ih, izbegavati poređenje sa drugima i prihvatiti potencijalne greške kao odlične prilike za dalji napredak i učenje. Najvažnije je da nemate strah oko toga da se obratite svom prijatelju, kolegi, ili terapeutu.

OSTALI BLOGOVI

It’s coffee o’clock!

Da li znaš da je tradicija konzumiranja kofeina počela mnogo pre kulture ispijanja kafe? Kofein je stigao u Evropu prvo u formi čokolade. Kad kažem kultura ispijanja kafe stvarno to mislim. Pr...

Ministre, upomoć, osećam se usamljeno!

Da li ti se ikada dešava da si u društvu, a da te drma osećaj izolovanosti i nepovezanosti? Ako je tvoj odgovor da, znaj da pripadaš fenomenu Usamljenika u gomili - situaciji u kojoj se, iako okruž...

E-VODIČ baner

VESTI

Da li društveno - nametnuti standardi utiču na mlade?

Rezultati ankete koju je sprovela platforma „Zdravo dvadesete“ kompanije Galenika, pokazali su da više od 98 odsto ispitanika u dvadesetim godinama stalno ili povremeno oseća psihološki

Zašto je oktobar roze?

Roze boja možda jeste simbol nežnosti i ženstvenosti, ali u oktobru postaje i boja hrabrosti jer simboliše borbu protiv raka dojke. Najveći broj nas zna bar neku ženu koja se suočila sa

Svetski dan mentalnog zdravlja

Svake godine se 10. oktobra, pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije (SZO), obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja, sa ciljem da se podigne svest o ovom problemu i da se

Master u inostranstvu by Jelena Bašević

Septembar je mesec koji nam donosi još jednu lepu saradnju. Jelena Bašević je mentorka za pisanje i autorka bloga Snovi u koferima od 2014. godine. Danas pomaže pojedincima i brendovima