Roditeljima je ponekad teško da razaznaju da li je u pitanju jedna epizoda neraspoloženja ili je po sredi neki ozbiljniji problem. Ponekad osećaju kao da su u jednosmernoj ulici u kojoj su oni ti koji uporno pružaju ruku, a mladi je odbijaju. Najčešće, suština nije u odbijanju. Svaki adolescent zahteva drugačiji, individualni pristup, neizmerno strpljenje i razumevanje.
Anksiozni i depresivni poremećaji su poput nekog mita među starijim generacija koje su sada u ulozi roditelja adolescenata. Današnja medicina objašnjava i nudi adekvatna rešenja za probleme koji u adolescenciji roditelja današnjih adolescenata “nisu postojali”. Postojali su, suočavali ste se sa njima, možda im niste znali ime ni rešenje. Roditelji roditelja nisu imali drugačije objašjenje za stanje svog deteta pa su mu dali jedno univerzalno primenjivo ime - bubice. Sam “naziv” sa sobom nosi dozu neozbiljnosti shvatanja i prihvatanja problema. Zato danas težimo da skinemo taj veo, maglu negativne konotacije koja se vije oko pojma posebnih psihičkih stanja u kojima se mladi nalaze.
Nekad će vam se učiniti da stres koji vaš adolescent oseća nije opravdan, jer “tek ga čekaju stresne godine”. Ali stres može imati uzročnike u svakodnevnim aktivnostima - školi, odnosima, brigama o budućnosti... Stres utiče na svakodnevni život mladih, a hroničan stres može dovesti i do ozbiljnijih poremećaja.
Ukoliko vaše dete pokazuje znake anksiozno-depresivnih poremećaja (nemogućnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti, dugo ostajanje u krevetu, nevođenje računa o ličnoj higijeni, prestanak komunikacije sa bližnjima, nemogućnost uživanja u različitim aktivnostima, razdražljivost, pesimističnost…) razgovarajte sa njim. Možda vaš tinejdžer neće sve reći iz prvog, drugog ili petog puta. Dopustite mu da se otvori svojim tempom.
Budite otvoreni da čujete problem. Tek kada čujete sve što vam može reći, ponudite pomoć - ne rešenje. Neretko dete nije ni svesno da problem postoji. Kroz razgovor pun razumevanja i strpljenja možete zajedno doći do nekih zaključaka.
Promovišite zdrav život. Ohrabrujte vašeg tinejdžera da se bavi sportom, šeta i uživa u aktivnostima u prirodi. Redovan i pravilan san je dobra osnova za razvijanje zdravih navika i stvaranje energije za izvršavanje obaveza. Pravilna ishrana takođe može doprineti kako fizičkom, tako i mentalnom blagostanju.
Ponekad se roditelji sami ne mogu izboriti sa svim teškoćama i izazovima koje nosi tinejdžersko/adolescentsko doba. Ukoliko procenite da je vama, a onda i vašem detetu potrebna stručna pomoć - ne ustručavajte se i potražite je! Budite spremni na dugotrajnost tog procesa, ne gubite nadu i stpljenje. Ima svetla na kraju tunela!
