Koristimo internet kolačiće (cookies) i poštujemo Vašu privatnost kako bi imali optimalno iskustvo na našoj web strani.
Pogledajte Politiku privatnosti za više detalja.

Zdravo dvadesete logo
Galenika logo
Mini vodič kroz studije (iliti kako preživeti faks)

Mini vodič kroz studije (iliti kako preživeti faks)

Početak faksa jeste veliki korak i ako ne voliš promene, može delovati zastrašujuće. Neke stvari nam ne budu jasne i posle nekoliko godina studiranja, ili nam prosto promaknu. 

Visoko obrazovanje (čitaj studiranje) u Srbiji se odvija po Bolonjskom sistemu od 2005. godine i osmišljeo je tako da bude što efikasniji. Stvarno je strava to što umesto da bubaš knjigu od 1000 strana nakon odslušanog dvosemestralnog predmeta, sada je gradivo podeljeno na više delova koje polažeš kroz predispitne aktivnosti. Dakle, koliko god nas nekad udavi kolokvijumska nedelja ili gomila vežbi, treba da se setimo koja bi bila alternativa! Ipak, bolonja je loša vest za tzv. večite studente, kojima je sada propisan rok da studije završe za vreme 2 puta trajanja studija (npr. 8 godina, ako studije traju 4). 

Nova i glavna “merna jedinica” u ovom periodu su ESPB bodovi, jedna od novina uvedena Bolonjom i, može se reći, da su oni doveli do “bodovne dužine” trajanja studija. ESPB je skraćenica za Evropski sistem prenosa bodova koje student skuplja svake godine. Jedna godina ima 60 ESPB bodova (što izađe 1.500-1.800 sati studija), a svima je poznato da za budžet treba sakupiti tih čuvenih 48! Tako je određen minimalan broj prema Zakonu o visokom obrazovanju, ali sakupljenih 48 poena ne znači nužno da si na budžetu - to određuje svaki faks za sebe. Zato je važno proveriti to na vreme! Ako se pitate čemu ovakvo bodovanje, misterija je razrešena onima koji su hteli da nastave studije u inostranstvu. Ova standardizacija prilično je olakšala mobilnost studenata. 

Tvoje nove “lične karte” u vreme studija su indeks i studentska kartica. Međutim, sada se na fakultetima umesto fizičkog koristi i elektronski idenks, odosno e-student. Da, loša vest sa tim oblikom evidencije je to što bake i deke ne mogu klasično da ubace neki dinar u indeks. 

Podsetimo se, akademska godina počinje 1. oktobra, uz izuzetke (poput Arhitektonskog ili ETF-a, gde počinje ranije). Postoje dva semestra u kojima studenti obavljaju svoje obaveze (kolokvijume, vežbe, seminarske) i tek onda dolazi ispitni rok - poznatije kao dilema ispiti ili ispiti (piće)? Možeš koristiti taktiku “u sledećem roku ću” bar pet puta, jer postoji propisan minimum od 6. Sve ostalo je na fakultetima da odluče. Na samom ispitu redovni, vanredni profesori ili docenti su ti koji ocenjuju i sabiraju poene sa predispitnih aktivnosti koje drži asistent u nastavi. Ako imaš ambiciju da se baviš akademskim radom, put uz ovu lestvicu započinješ zvanjem demonstratora kao stariji student/kinja koji/a se istakao/la na predmetima određene katedre i kome je zbog izuzetnog znanja i veština predloženo da učestvuje u nastavi. 

Važno pitanje: Znaš li svoja prava i povlastice koje imaš kao student? Napaćenom studentskom džepu nije lako da izdrži i kupovinu literature i te silne kafe, izlaske, druženja. Već pomenuta studentska kartica, pored menze, nudi i razne popuste o kojima student može da se informiše prilikom vađenja iste. Takođe, uz indeks se ostvaruje popust na prevoz, pozorišta i još mnogo toga. Zato, obavezno kad nešto plaćaš, pitaj da li postoji studentski popust! I fenomenalna stvar jesu odmarališta na Avali, Zlatiboru i Paliću prilagođena studentskom novčaniku. 

Oni koji čiste godinu na vreme mogu da se prijave za stipendiju ili kredit. Za oba se aplicira nakon završetka poslednjeg roka. Za državnu stipendiju potrebno je da je tekuća godina očišćena i ostvaren prosek bar 9,00. (Ali raspitaj se koji su uslovi za gradsku stipendniju), dok se kredit se daje studentima sa prosekom preko 8,5. 

Studentski život nikako nisu samo rokovi i predavanja, a današnjica zahteva da savladaš i neke veštine poznate kao soft skills. Zato je preporučljivo ići na razne prakse (koja je fer, naravno) i tako pored znanja i veština, upoznavati nove ljude – potencijalne buduće kolege i prijatelje. Takođe, na faksu postoje i organizacije kao i studentski parlament, kojima se bogati studentski život. 

Koliko god težak bio ovaj period, ne dozvoli da izgubiš kontakt sa tebi važnim ljudima. Balans je važan za tvoje mentalno, ali i fizičko zdravlje. Kao student možeš svoj karton da prebaciš u Studentsku polikliniku, i, naravno, da preuzmeš naš E-vodič

Last, but not least - žurke! Brucošijade su neizostavni deo početka studija, i idealan način da bolje upoznaš svoje kolege van slušaonica. Ovo je možda poslednji bezbrižan period u životu, zato uživaj maksimalno!

OSTALI BLOGOVI

It’s coffee o’clock!

Da li znaš da je tradicija konzumiranja kofeina počela mnogo pre kulture ispijanja kafe? Kofein je stigao u Evropu prvo u formi čokolade. Kad kažem kultura ispijanja kafe stvarno to mislim. Pr...

Ministre, upomoć, osećam se usamljeno!

Da li ti se ikada dešava da si u društvu, a da te drma osećaj izolovanosti i nepovezanosti? Ako je tvoj odgovor da, znaj da pripadaš fenomenu Usamljenika u gomili - situaciji u kojoj se, iako okruž...

E-VODIČ baner

VESTI

Da li društveno - nametnuti standardi utiču na mlade?

Rezultati ankete koju je sprovela platforma „Zdravo dvadesete“ kompanije Galenika, pokazali su da više od 98 odsto ispitanika u dvadesetim godinama stalno ili povremeno oseća psihološki

Zašto je oktobar roze?

Roze boja možda jeste simbol nežnosti i ženstvenosti, ali u oktobru postaje i boja hrabrosti jer simboliše borbu protiv raka dojke. Najveći broj nas zna bar neku ženu koja se suočila sa

Svetski dan mentalnog zdravlja

Svake godine se 10. oktobra, pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije (SZO), obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja, sa ciljem da se podigne svest o ovom problemu i da se

Master u inostranstvu by Jelena Bašević

Septembar je mesec koji nam donosi još jednu lepu saradnju. Jelena Bašević je mentorka za pisanje i autorka bloga Snovi u koferima od 2014. godine. Danas pomaže pojedincima i brendovima