Koristimo internet kolačiće (cookies) i poštujemo Vašu privatnost kako bi imali optimalno iskustvo na našoj web strani.
Pogledajte Politiku privatnosti za više detalja.

Ko je važniji - čovek ili priroda?

Ko je važniji - čovek ili priroda?

Mi ljudi imamo tek maglovitu ideju o tome koliko je priroda povezana sa našom dobrobiti. Retki, međutim, razumeju važnost tih veza. Priroda nam obezbeđuje hranu, lekove, poslovne mogućnosti, a istovremeno je i naša prirodna odbrana od zagađenja vazduha i vode, kao i od buke. Takođe, boravak u prirodi je neophodan za dobro zdravlje. Tokom epidemije Covid-19 imali smo priliku da shvatimo koliko su prirodna staništa i zelene površine važne za naše mentalno i fizičko blagostanje. 


Imamo samo jednu planetu i prirodni resursi su ograničeni, a mi ih trošimo brže nego što se oni prirodno mogu obnoviti.


Izveštaj o životu na planeti 2020” koju je objavio WWF ističe kako ubrzano uništavanje prirode, kao posledica ljudskih aktivnosti, ima katastrofalne uticaje ne samo na populacije divljih vrsta, nego i na ljudsko zdravlje i sve druge aspekte naših života. Problem je što i dalje većina ljudi smatra da su prirodni resursi neiscrpni i da se ništa posebno neće dogoditi ako nastavimo sa dosadašnjim ponašanjem koje se oslanja na fosilna goriva i intenzivno korišćenje svih prirodnih resursa. 


Da bismo izgradili zdravije i otpornije društvo, moramo ceniti našu prirodu, zaštićena područja i više ulagati u zelene infrastrukture, uključujući urbana područja i javne prostore. Brojne studije ukazuje na značajno i trajno povećanje zdravlja i sreće ljudi, kada su povezani sa prirodom.

Šume predstavljaju „jedno plućno krilo“ naše planete - stanište za brojne vrste koje su od izuzetnog značaja za očuvanje biološke raznovrsnosti na Zemlji. Bez obzira na neizmernu važnost šumskih ekosistema, čovek ih masovno seče širom sveta.

Mora i okeani su „drugo plućno krilo” i koralni grebeni predstavljaju stanište za oko dva miliona biljnih i životinjskih vrsta. Iako su uspeli da prežive desetine hiljada godina prirodnih promena, koralni grebeni nisu u stanju da se nose sa štetom koju im nanosi čovek. Takođe, najveće sisare na našoj planeti danas možemo svrstati među najveće žrtve. Kitovi decenijama širom sveta postaju sve ugroženiji i njihove populacije se drastično smanjuju. Mnogi divni i jedinstveni oblici života izumiru i postojaće samo u filmovima ili u knjigama.

Ekosistemi i dalje poseduju kapacitet da ublaže naše negativno delovanje, ali je očigledno da se taj kapacitet smanjuje i da već osećamo drastične ekonomske i društvene posledice.

WWF, kao globalna organizacija koja se bavi zaštitom prirode, klimatske promene vidi kao jedan od najvećih izazova za našu planetu i veliki deo svojih aktivnosti usmerava na ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanju na njih. Naša poruka je - moramo promeniti svoj način ophođenja prema planeti, nastaviti kao i do sada nije više opcija.

Međutim za svaku promenu potrebno je vreme. Degradacija ekosistema, prekomerno korišćenje prirodnih resursa, i otuđenje od prirode traju dugo. Potrebno je promeniti naše antropocentrično shvatanje prirode, a zatim ekonomski sistem koji je postavljen na temeljima konzumerizma i konstantnog rasta. To će potrajati, ali sve više je onih koji to razumeju, koji u to veruju i koji žele promene. 

Čini se da mi, ljudi počinjemo sve više da razumemo koliko smo ranjivi i koliko nam je neophodna priroda.

Budimo štedljivi pri korišćenju vode i struje, ne bacajmo hranu, kupujmo samo stvari koje su nam zaista potrebne. Za kraj da se nadovežemo na reči Duška Radovića „živeti, živeti lepo je živeti“ u skladu sa prirodom.

 

Duška Dimović, WWF Adria-Srbija