Znaš li onaj čudan osećaj posle izlaska kad jedan deo večeri kao da jednostavno nedostaje? Ljudi prepričavaju situacije, u telefonu imaš poruke ili fotografije, ali u glavi ti je praznina. Kao da je iz nje neko izbrisao jedan deo — uglavnom najzanimljiviji. To nije samo običan zaborav, već fenomen koji se naziva alkoholni blackout.
Blackout je stanje u kojem mozak i dalje funkcioniše, ali prestaje da beleži nova sećanja. Osoba može da razgovara, kreće se, donosi odluke (obično pogrešne, recimo da se javi bivšima) i deluje prisutno, ali joj se sledećeg dana javljaju rupe u pamćenju.
U pozadini ovog fenomena nalazi se hipokampus, deo mozga zadužen za formiranje novih uspomena. Kada se unese velika količina alkohola, naročito u kratkom vremenskom periodu, rad hipokampusa može biti privremeno poremećen. To znači da informacije iz trenutnog iskustva ne prelaze u dugoročno pamćenje. Nije reč o tome da su sećanja izbrisana, već da nikada nisu ni bila formirana.
Nezgodno je to što blackout spolja ne mora da izgleda dramatično. Osoba ne mora da izgubi svest niti da deluje potpuno dezorijentisano. Naprotiv, može da učestvuje u razgovorima, upoznaje ljude ili donosi odluke koje drugima deluju sasvim uobičajeno. Međutim, odsustvo sećanja na te događaje može kasnije dovesti do neprijatnosti, nesporazuma ili narušenih odnosa i, u većini slučajeva, do sramote.
Tokom blackout faze povećava se i rizik od različitih posledica koje prate konzumaciju alkohola: veća je verovatnoća da se osoba povredi, donese rizične i diskutabilne odluke, slabija joj je kontrola impulsa i smanjena sposobnost procene situacije. Vrlo često ljudima u toj fazi sve deluje okej iako to obično nije realnost — na primer, dogodi se da pijani voze ili imaju nezaštićen seksualni odnos).
Zbog toga ovakva stanja nisu bezazlena, čak i kada deluju kao još samo jedan ludi noćni provod.
Na blackout najčešće utiče i takozvani binge drinking, odnosno unos veće količine alkohola za kratko vreme. Rizik dodatno mogu povećati brzo ispijanje, kombinovanje alkohola sa određenim lekovima, kao i konzumacija alkohola na prazan stomak (devojke, moram da vas razočaram, ali nije dobro da ništa ne pojedete pre izlaska da bi vam stomak bio ravan i da biste bolje izgledale u haljini). Postoje i individualne razlike, pa će neki ljudi brže dostići nivo alkohola u krvi koji pogoduje nastanku blackout faze.
Mogu se razlikovati dva tipa ovog stanja. Kada je u pitanju potpuni blackout, ne postoji nikakvo sećanje na određeni vremenski period, dok se kod fragmentarnog neki delovi mogu naknadno prizvati uz podsećanje ili razgovor sa drugima.
Ako ti se desi da posle noćnog izlaska imaš ovakve rupe u pamćenju, to ne znači nužno da imaš ozbiljan problem sa alkoholom. Ipak, to može biti signal da je način na koji konzumiraš alkohol rizičan i da ga vredi preispitati. Sporije ispijanje, pravljenje pauza, kombinovanje sa bezalkoholnim pićima i konzumiranje hrane pre i tokom izlaska mogu smanjiti verovatnoću da te zadesi blackout.
Iako deluje kao retka situacija, blackout je zapravo prilično čest — istraživanja pokazuju da skoro polovina mladih koja pije alkohol doživi makar jedan u životu.
Za kraj, važno je imati u vidu da, iako je alkohol često sastavni deo svih okupljanja, proslava, druženja, on nije bezazlen niti preporučen za zdravlje. Osim blackout faza, može dovesti do neprijatnih i sramotnih situacija, povreda, ali i dugoročnih posledica kao što su problemi sa srcem, opšte narušavanje fizičkog i mentalnog zdravlja, kao i gojaznost (da, dobro vidiš, alkohol je i te kako kaloričan, i samo par čaša nekog pića može imati kalorija kao i jedan obrok — oprezno sa količinom). Zato je važno da uvek donosiš pametne odluke i postaviš granice koje čuvaju tvoje telo. Uostalom, izlazak koji se pamti uvek ima veću vrednost od onog koji ti je skoro pa ispario iz sećanja, zar ne?
