Ako si u partnerski život krenula sa osećajem da nisi dovoljno dobra, ishod je neminovan – navući ćeš sebi bedu na vrat i odlutati na stranputicu sa nekim ko te nije dostojan.
I zaluđivaćeš sebe besmislicama da ljubav boli, ljubomoran je zato što mu je stalo do mene, bolje da prećutim, da ga ne izazivam, nije moje da mu kažem, zaslužila sam, ćuti, može i gore, nije on takav, nije tako kako izgleda, saplela sam se...
Na prve naznake njegovog ponašanja koje ti ne prija, beži! Neće se promeniti jer niko se ne menja zbog bilo koga drugog, već samo zbog sebe, ali tek kad u njemu sazri svest o tome. A to već nema nikakve veze sa tobom.
I kao uvek dosad, bavimo se posledicama. Dakle, pukla cev, voda šiklja na sve strane, potop, voda do guše, a mi i dalje pokušavamo nejakim rukama da zapušimo rupe umesto da konačno shvatimo da moramo pod hitno da zatvorimo ventil. Moramo da se fokusiramo na uzrok kako bismo trajno presekli dotok i rešili problem jednom za svagda.
Jednostavno je. Tebe niko ne može dotakne ukoliko ta rana u tebi već ne postoji. Tada je dovoljno da naiđe putnik, namernik i samo usput ramenom okrzne, čačne štapićem, koji se pritom pretvara u čarobni, koji će otvoriti ranu do koske, i boleće kao nikad pre. I krivićeš njega, ne shvatajući da ti je on, zapravo, samo pomogao da dođeš do suštine problema.
Dalje je na tebi - da li ćeš nastaviti njega da okrivljuješ za svoje muke i bol ili ćeš se okrenuti sebi i posvetiti se isceljenju svoje rane. Jer ako je ne zaceliš i učiniš sve što je potrebno da rana jednom za svagda zaraste, svaki sledeći koji dođe samo će je opet raskrvariti, manje ili više, u zavisnosti od toga koliko ga blizu sebe pustiš. Biće dovoljno samo da se očeše o tebe, pa da rana ponovo zaboli opet.
Moramo da promenimo svoj genetski kod i naučimo je da jesmo dovoljno dobre i da vredimo. Jednostavno, da volimo sebe. Kada jednom izgradiš sasvim nov sistem samovrednosti i ljubavi prema sebi, sve što je loše, kobno, sve što te je dosad povređivalo, činilo da se osećaš neadekvatnom životu, otpašće kao blato s cipela.
Ne moraš da budeš sa bilo kim samo da ne bi bila sama. Sasvim je u redu biti sama. Biti sama i raditi sve po svom je sloboda koja nema cenu. Tek kad uspeš da se osećaš prijatno i komforno sama u svojoj koži (ne usamljenosti!), možeš da odabereš partnera prema svojoj pravoj meri. A naći pravog je teška priča...
Fatalne, lude, „seča vena“ ljubavi, moguće su samo iz negativnih koncepata. Svaki čovek na ovoj planeti ih ima, ali kad poradiš na njima, kad ih osvestiš, zaceliš duboke rane, otpočinješ bukvalno novi emocionalni život, postaješ bullet proof i otvorena samo za čistu ljubav. Tada, šta god da druga strana pokuša ili uradi, ne može da te dotakne. To je njegovo. Ti nemaš veze s tim.
Zato hajde da obrnemo igricu. Hajde da vratimo stvari na početak i da se pre svega pozabavimo uzrocima. Kao po pravilu, uzrok se uvek krije u nama. Odnos drugih prema nama krije se u tome kakav odnos imamo sami prema sebi. Koliko sami sebe volimo, poštujemo, cenimo, vrednujemo. Koliko mislimo da zaslužujemo.
Autor: Žana Korolija
