Dugo se verovalo da raspoloženje dolazi isključivo „iz glave”. Loš dan se pripisivao stresu. Manjak energije nedostatku sna. Nervoza bez razloga — „Takav je dan”. Ali telo često ima svoje malo složenije razloge.
Uobičajen dan, isti ljudi, identična količina posla kao uvek, a ti u potpuno drugačijem raspoloženju. Nekad ti je sve lagano i imaš fokus, nekad si potpuno bez energije, sve te iritira i imaš osećaj da nešto nije kako treba, a nemaš pojma šta.
Tu na scenu stupa nešto što se naziva gut-—brain axis, direktna veza između creva i mozga. Creva i mozak su u stalnoj komunikaciji. Ona se odvija kroz nerve, hormone i bakterije u crevima, koje direktno utiču na to kako mozak prima i obrađuje signale iz tela. Posebno je zanimljiv podatak da se oko 90% serotonina, hormona koji utiče na raspoloženje, proizvodi u digestivnom sistemu, a ne u mozgu.
Drugim rečima, način na koji jedeš i brineš se o crevima prilično utiče na to kako se osećaš, koliko imaš energije i koliko ti je glava „bistra”.
Zato nije neobično da se dani koje započneš samo kafom i bez hrane često završe tvojom razdražljivošću. U prevodu: tvoj trostruki espreso sa karamelom i slatkom pavlakom — nije obrok. Koliko god da želiš da veruješ u suprotno.
Nije neobično ni da obroci u žurbi, uz telefon i distrakcije, ostave osećaj haosa, ne samo u stomaku već i u glavi.
Retko pričamo o tome kako zdravlje creva utiče na apetit, sitost i telesnu težinu. Priča o kilaži često se svodi na isticanje discipline i kontrole, ali telo funkcioniše mnogo složenije od toga. Kada creva nisu u balansu, to može da utiče na hormone koji regulišu glad i sitost, na to koliko često osećaš potrebu da jedeš i šta ti se traži (ćao, šećeru), a samim tim utiče i na nivo energije tokom dana.
Znači nije sve samo u volji. I nije sve samo u glavi.
Nešto je i u mikrobiomu — zajednici bakterija u crevima, koja ima mnogo veću ulogu nego što mislimo. To ne znači da postoji jedna savršena ishrana ili brzo rešenje, ali znači da odnos prema telu možda treba da bude drugačiji — manje zasnovan na kontroli, a više na podršci.
Male dobre navike tu prave razliku. Dan koji počinješ hranom, a ne samo kafom. Vlakna koja uneseš kroz voće, povrće i integralne namirnice. Fermentisana hrana. Sporije jedenje, bez stalnih distrakcija. Dovoljan dnevni unos vode. Malo kretanja, makar kratka šetnja svakog dana. I dovoljno sna — jer ni varenje ne funkcioniše ako spavaš tri sata dnevno i živiš na kofeinu.
Nije poenta da sve promeniš odjednom, već da razumeš šta tvom telu zapravo prija. Kada kreneš od par jednostavnih navika i ponavljaš ih, efekat se ne vidi samo spolja nego i u tome kako se osećaš svaki dan.
