Kad god ste mi saopštili neki problem i pitali za savet kako da ga rešite, a ja nisam imala pravi odgovor (ako on uopšte i postoji) kako bih dobila kredibilne i tačne odgovore, obraćala sam se stručnim licima. Pa društvo, ne može Gala sve baš da zna. Ali Gala zna čoveka koji zna. :)
Kada uđeš u dvadesete, svi očekuju od tebe bukvalno sve. Smatraju te zrelom i odraslom osobom, ali za neke stvari i ne baš. Ja ću ti reći jednu surovu istinu – samo si fizički odrasla osoba. Svojim postupcima ćeš postojati zrelija osoba ali ne moraš to nužno biti odmah čim zakoračiš u dvadesete. Ono što je najvažnije od svega je da si odgovoran/na – prema sebi, svom zdravlju, svom načinu života i, last but not least, prema drugima.
Sada, kada sam u svojim kasnim dvadesetim, i na osnovu sopstvenog iskustva, ja mogu da vam govorim šta je dobro, a šta ne, ali ja želim da uz moje savete vi sami dođete do pravog zaključka. Da vam pomognem kada postoji određena dilema, ili poguram malo kada neka važna odluka treba da se donese. Eeh, pa nisam ni ja neki veliki mudrac, ali znam ponešto pametno da kažem. :)
Za ovih godinu dana, pitali ste me svakakva pitanja, neke sam objavila (podrazumeva se anonimno, vidi ovde), a neka sam zadržala samo za sebe. U tim pitanjima mogla sam da osetim vaše strahove, nesigurnosti, sreću, tugu, ushićenje, sve što jedna mlada osoba na početku treće decenije života i treba da oseća.
Trebalo je vremena da ljudi steknu poverenje u mene, da se otvore i započnu konverzaciju. Da postave pitanje i potraže podršku. Nije sramota pitati nekoga za savet, jer u tim godinama svima je potreban topla ljudska reč, ma šta govorili naglas i koliko god se pravili da smo neustrašivi. Zato ohrabrujem vas još jednom, pišite mi, razgovarajte sa mnom jer ja sam tu zbog vas i za vas i zato što znam kako je hodati u vašim cipelama. A sada imam godinu dana radnog staža u poučnim razgovorima sa vama.
Vaša Gala ostaje tu za vas!
Poyyy
