Ako bismo definisali FOMO (ili Fear of Missing Out), rekli bismo da je to jedan psihološki fenomen koji se odnosi na strah od propuštanja nečega što je važno, zanimljivo ili nama vredno. Ovaj fenomen se javlja kada se osećamo isključenim iz društva ili kada nam se čini da svi u našoj okolini uživaju u nečemu, dok mi to uživanje nekako propuštamo – da l’ zbog nedostatka vremena, novca ili nečeg trećeg. FOMO je najčešće povezan s društvenim mrežama, jer je to mesto gde se ljudi često takmiče ko će objaviti najatraktivnije fotografije i storije i time prikupiti najveći broj lajkova.
Kao odgovor na FOMO, pojavio se još jedan fenomen – JOMO, tj. Joy of Missing Out. JOMO predstavlja zadovoljstvo i olakšanje koje osećamo kada odlučimo da nešto propustimo i, umesto toga, odaberemo da to vreme posvetimo sebi. I upravo se u njemu krije odgovor na pitanje – kako da se izborim sa ovim problemom, s kojim se često suočavam i koji u meni budi stres i anksioznost, osećaj usamljenosti i izolovanosti? Što pre osvestimo da ne možemo biti svuda i uvek, i da ćemo neminovno neke aktivnosti i događaje morati da propustimo kako bismo se posvetili sebi ili nekom važnom zadatku, brže ćemo prevazići posledice povezane sa fenomenom FOMO.
Možda je važno biti urban i u toku, ali je takođe važno brinuti o sebi i svom mentalnom zdravlju.
I zato, kada sledeći put uhvatiš makar i prve FOMO naznake, seti se da, kao što je iz FOMO-a nastao JOMO, isto tako će iz tvog ostanka kod kuće i preskakanja dobre žurke proizaći nešto još bolje. Od osećaja olakšanja nakon završene obaveze koja ti se motala nad glavom mesecima, do sreće i spokoja dok udovoljavaš svojim malim hirovima. I, što je najbitnije, seti se da postaviš sebe i svoju udobnost na prvo mesto.
Zastani, udahni i opusti se.
