Oh te “burne” dvadesete godine prošlog veka, vreme neverovatne džez muzike i prve seksualne revolucije. Mladi tog vremena kao da su dočekali svojih pet minuta i uprkos prohibiciji alkohola - živeli svoj život i svoje žurke i to mnogo slobodnije nego prethodne generacije. Po prvi put, mladi se osećaju slobodno da otvoreno i javno iskazuju svoju seksualnost, da se muvaju i pogađajte - svoju nevinost ne čuvaju za brak. Žive onako kako žele, koliko god to šokiralo tadašnje konzervativne starije generacije.
Dalje kroz ovaj vremeplov u koji smo slučajno ušli stižu i šezdesete godine, vreme kad polako raste hajp ka hippie kulturi, kada je već dosta vremena prošlo od mračnog perioda Drugog svetskog rata i vreme druge seksualne revolucije. Kod mladih se još jednom javlja glas revolucije prekidanja nametnutih društvenih normi koji šapuće: “Živi svoj život onako kako ti želiš.” Hippie kultura u svom najčistijem idejnom obliku - život u komunama, odbacivanje osnovne higijene i prekomerna upotreba psihoaktivnih supstanci - nikada nije obećavala da će se dugoročno održati, ali su njeni zagovornici otvorili put ka većoj slobodi mladih, između ostalog i kod slobodnog izražavanja seksualnosti.
Danas, seksualna sloboda leži u srcu ljudskog dostojanstva, jednakosti i građanskih sloboda oličenih čak i u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija. Seksualna sloboda je “dozvola” da zakonito živite i volite koga želite, kada želite i kako želite, bez društvenog, političkog, medicinskog ili kulturnog nametanja. Seksualna sloboda podrazumeva mogućnost seksualnog izražavanja oslobođenog od okova propisanih tradicijom - a u nekim slučajevima i zakonom. Izražavanje koje se često izbegava i protiv kojeg se osuđuje uključuje celibat, seksualni život izvan braka, otvorenu diskusiju o ljudskoj seksualnosti na javnim forumima, život u zajednici...
U slobodnom izražavanju seksualnosti, nekako su žene uvek bile pod lupom naspram muškaraca. Stare tradicije, ubeđenja i verovanja ženama su nametale uloge mirnih, povučenih majki, koje ostaju kod kuće, brinu o deci a seks je dolazio u obzir samo u okviru bračne zajednice. Žena je posmatrana kao delikatno biće, kojem nije dozvoljeno tek bilo kakvo ponašanje. Vremenom je ta žena postajala obrazovanija, finansijski samostalnija, slobodnija u izražavanju. Njena pozicija je rasla na društvenoj lestvici. Pored svega kroz šta je prošla da bi došla do svog mesta, jedan problem i dalje stoji.
Dupli standardi su set principa koji se primenjuju drugačije i obično rigoroznije na jednu grupu ljudi ili okolnosti nego na drugu. I da, ovde mislimo na moralni kodeks koji primenjuje strože standarde seksualnog ponašanja na žene nego na muškarce. Čuli ste za izraze “walk of shame” i “slut shaming”, za koji pol ih vezujete? Da li je i vama muškarac “car” ako menja devojke kao čarape, a žena “promiskuitetna” ako nije vezana za jednog muškarca?
Ženska seksualnost je posebno osetljiva tema. Žensko telo je seksualizovano na pogrešne načine, veponizovano je u svrhe popularnosti, patrijarhalno društvo “slut-shamuje” žene koje se ne ponašaju u skladu sa opšteprihvaćenim tradicijama tog društva, sputavajući ih time u svojoj slobodi i pravu da budu šta žele, kad žele i kako one to žele.
Seksualna sloboda proizilazi iz verovanja da se ljudska seksualnost ne može propisati ili zakonski propisati i da je prirodan, temeljni i dragoceni aspekt života. Ono o čemu ne treba brinuti jeste kako se koji pol ponaša, već koliko se ko odgovorno ponaša. Ne treba osuđivati broj partnera u prošlosti ili način izražavanja seksualnosti, ali treba koristiti prvo kondom, pa i ostale savremene metode kontracepcije i onda na kraju - uživati u životu i pustiti druge da uživaju!
A kako da se što bezbednije upustiš u seksualno eksperimanetisanje - o tome će vam više reći Gala u tekstu koji izlazi u petak. Do tad, ostajte dosledni sebi i svojim standardima!
