Koristimo internet kolačiće (cookies) i poštujemo Vašu privatnost kako bi imali optimalno iskustvo na našoj web strani.
Pogledajte Politiku privatnosti za više detalja.

Zdravo dvadesete logo
Galenika logo
ADHD: Od predrasuda do činjenica

ADHD: Od predrasuda do činjenica

Poremećaj pažnje? Otežana mogućnost koncentracije i održavanja fokusa? Hiperaktivna deca? Mnogim ljudima ove stavke zvuče kao učestale, “normalne“ pojave. Ali, da li je zapravo tako? Šta razlikuje kliničku od nekliničke slike? Kada i uz prisustvo kojih simptoma zasigurno možemo reći da je prisutan ADHD sindrom? 

ADHD predstavlja poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću. Stručna terminologija često ne igra veliku ulogu u razumevanju određenog pojma i ne uspeva da približi običnom pojedincu sa čime se osobe koje pate od određenog oboljenja svakodnevno bore i susreću. Predrasude i stigmatizacija kao takva, pojmovi su koji, nažalost, idu ruku pod ruku sa mentalnim zdravljem. 

Šta nije ADHD? Jedna od čestih predrasuda sa kojima se ovaj sindrom susreće jeste da on nije pravi medicinski poremećaj i da ga svi “pomalo” imaju. Jednostavan primer - ukoliko ti je teško da odgledaš film do kraja, to nije ADHD. Mnogo je kompleksnije od toga. Osobe koje pate od ovog sindroma se mnogo teže nose sa svakodnevnicom, pa i najsitnijim delićima iste. Samo deca mogu imati ADHD – ne, ne i ne! ADHD je često smatran dečijom bolešću, tačnije smatran je stanjem koje se vremenom preraste. Međutim, ADHD se javlja i kod odraslih, s tim što se sami simptomi mogu razlikovati u odnosu na dečiju dob. Hiperaktivnost = ADHD. Hiperaktivnost se javlja kao čest simptom, ali ne uvek. Postoji više oblika ADHD sindroma i svaki se razlikuje. Ako možete da se fokusirate na neke aktivnosti, nemate ADHD. Osobe koje pate od ovog sindroma, iako imaju problem sa koncentracijom i održavanjem fokusa, mogu se skoncentrisati na nešto što im je u datom momentu interesantno, pa se javlja i stanje hiperfokusiranosti. 

Ono što je važno jeste da shvatimo da ADHD nije stvar kako ni karaktera, tako ni volje pojedinca. To je neurološki poremećaj. Osobe koje pate od ADHD-a sklone su “sve ili ništa” načinu razmišljanja, što je povezano i sa stalnim odgađanjem obaveza (prokrastinacijom). Takvi pojedinci su uglavnom vrlo kreativni i puni energije, žele da urade toliko toga, ali često ne mogu ni početi. To rezultira padom samopouzdanja, samokritičnošću, potišćenošću, kao i pokušajima traženja utehe u različitim porocima. Važno je razumeti da to što neko informacije procesuje na drugačiji način i svet vidi drugačije od drugih, ne mora nužno biti mana i razlog za neprihvatanje. Najvažnije je biti strpljiv i imati razumevanja prema samom sebi. ADHD nije izbor. Nije prouzrokovan lošim roditeljstvom. Nije razlog da neko bude posmatran drugačije. Ni jedno mentalno oboljenje nije.

OSTALI BLOGOVI

It’s coffee o’clock!

Da li znaš da je tradicija konzumiranja kofeina počela mnogo pre kulture ispijanja kafe? Kofein je stigao u Evropu prvo u formi čokolade. Kad kažem kultura ispijanja kafe stvarno to mislim. Pr...

Ministre, upomoć, osećam se usamljeno!

Da li ti se ikada dešava da si u društvu, a da te drma osećaj izolovanosti i nepovezanosti? Ako je tvoj odgovor da, znaj da pripadaš fenomenu Usamljenika u gomili - situaciji u kojoj se, iako okruž...

E-VODIČ baner

VESTI

Da li društveno - nametnuti standardi utiču na mlade?

Rezultati ankete koju je sprovela platforma „Zdravo dvadesete“ kompanije Galenika, pokazali su da više od 98 odsto ispitanika u dvadesetim godinama stalno ili povremeno oseća psihološki

Zašto je oktobar roze?

Roze boja možda jeste simbol nežnosti i ženstvenosti, ali u oktobru postaje i boja hrabrosti jer simboliše borbu protiv raka dojke. Najveći broj nas zna bar neku ženu koja se suočila sa

Svetski dan mentalnog zdravlja

Svake godine se 10. oktobra, pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije (SZO), obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja, sa ciljem da se podigne svest o ovom problemu i da se

Master u inostranstvu by Jelena Bašević

Septembar je mesec koji nam donosi još jednu lepu saradnju. Jelena Bašević je mentorka za pisanje i autorka bloga Snovi u koferima od 2014. godine. Danas pomaže pojedincima i brendovima