ADHD predstavlja poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću. Stručna terminologija često ne igra veliku ulogu u razumevanju određenog pojma i ne uspeva da približi običnom pojedincu sa čime se osobe koje pate od određenog oboljenja svakodnevno bore i susreću. Predrasude i stigmatizacija kao takva, pojmovi su koji, nažalost, idu ruku pod ruku sa mentalnim zdravljem.
Šta nije ADHD? Jedna od čestih predrasuda sa kojima se ovaj sindrom susreće jeste da on nije pravi medicinski poremećaj i da ga svi “pomalo” imaju. Jednostavan primer - ukoliko ti je teško da odgledaš film do kraja, to nije ADHD. Mnogo je kompleksnije od toga. Osobe koje pate od ovog sindroma se mnogo teže nose sa svakodnevnicom, pa i najsitnijim delićima iste. Samo deca mogu imati ADHD – ne, ne i ne! ADHD je često smatran dečijom bolešću, tačnije smatran je stanjem koje se vremenom preraste. Međutim, ADHD se javlja i kod odraslih, s tim što se sami simptomi mogu razlikovati u odnosu na dečiju dob. Hiperaktivnost = ADHD. Hiperaktivnost se javlja kao čest simptom, ali ne uvek. Postoji više oblika ADHD sindroma i svaki se razlikuje. Ako možete da se fokusirate na neke aktivnosti, nemate ADHD. Osobe koje pate od ovog sindroma, iako imaju problem sa koncentracijom i održavanjem fokusa, mogu se skoncentrisati na nešto što im je u datom momentu interesantno, pa se javlja i stanje hiperfokusiranosti.
Ono što je važno jeste da shvatimo da ADHD nije stvar kako ni karaktera, tako ni volje pojedinca. To je neurološki poremećaj. Osobe koje pate od ADHD-a sklone su “sve ili ništa” načinu razmišljanja, što je povezano i sa stalnim odgađanjem obaveza (prokrastinacijom). Takvi pojedinci su uglavnom vrlo kreativni i puni energije, žele da urade toliko toga, ali često ne mogu ni početi. To rezultira padom samopouzdanja, samokritičnošću, potišćenošću, kao i pokušajima traženja utehe u različitim porocima. Važno je razumeti da to što neko informacije procesuje na drugačiji način i svet vidi drugačije od drugih, ne mora nužno biti mana i razlog za neprihvatanje. Najvažnije je biti strpljiv i imati razumevanja prema samom sebi. ADHD nije izbor. Nije prouzrokovan lošim roditeljstvom. Nije razlog da neko bude posmatran drugačije. Ni jedno mentalno oboljenje nije.
