Anksioznost je osećaj koji često ne umemo da objasnimo, ali, verovatno ste primetili da se o njoj sve više govori, a stanja kroz koja prolazimo ponekad zbog toga možemo jasnije da definišemo i razumemo. Ona se uglavnom objašnjava kao nedefinisani strah ili strepnja. Postoje različite vrste anksioznosti, ali u poslednje vreme jedna od njih se toliko istakla da je čak dobila i svoj naziv: eko-anksioznost.
April je mesec kada zbog Dana planete svi mediji i organizacije glasnije pričaju o zaštiti životne sredine i onome što možemo da učinimo kako bi život na našoj planeti svima nama bio zdraviji i sigurniji. Sigurno ste do sada odgledali bar jedan dokumentarac koji se tiče ove teme, ili naleteli na neki post na Instagramu sa zabrinjavajućom statistikom. Informacije o zagađenosti vazduha, rekordnim temperaturama, topljenju morskog leda i glečera, tropskim olujama, ugroženosti biljaka i životinja i mnogim drugim događajima koji su nastali kao posledica klimatskih promena, dolaze do nas i ostavljaju nas u nekim čudnim stanjima. Kako se osećate nakon što čujete ovakve vesti?
Usled talasa ovakvih podataka koje čujemo i vidimo, pomislimo da nisu mnogo uticali na nas, no ipak, u nekom trenutku počnemo da zamišljamo apokaliptične scenarije i katastrofe koje se još nisu ni desile, a sa kojima ne bismo znali da izađemo na kraj. Zamislimo se malo i preplavi nas osećaj nemoći i beznađa. Kod mnogih ljudi dolazi do stvaranja osećaja konstantnog straha, zabrinutosti i uznemirnosti. Prema brojnim istraživanjima, sa ovakvim strahovima najčešće se suočavaju upravo mladi. Jedno veliko istraživanje koje je ispitalo strahove mladih povezane sa klimatskom krizom, govori da je 45 posto populacije između 16 i 25 godina reklo da osećaju anksioznost i nemir povezan sa klimom koji utiče na njihove svakodnevne živote i sposobnost da normalno funkcionišu. Drugo istraživanje pokazalo je da 75 odsto mladih kaže da ih budućnost plaši.
Ovakva stanja i osećanja su potpuno normalna. Svaki čovek ima potrebu za sigurnošću koja je povezana sa stabilnošću sveta, i sa uverenjem da će naš svet biti sutra isti kao što je bio juče i da ćemo mi u njemu postojati konstantno i sigurno. Još u detinjstvu gradimo obrasce ponašanja prema toj tački sigurnosti, da postoji mesto gde smo zauvek sigurni, kakav je recimo mamin zagrljaj, ili recimo planeta - i to nas smiruje. S obzirom da gomila informacija govori o ekološkoj katastrofi, ne verujemo da će svet ostati isti, naše sigurno mesto je poljuljano i postajemo anksiozni uvek kad krenemo da razmišljamo o tome.
Ipak, iako opravdani, ne smemo dozvoliti ovim strahovima da nas u potpunosti obuzmu. Kao i u svakoj oblasti, i u ovoj medijima kruži pregršt lažnih informacija koje su tu samo kako bi izmamile naš klik ili jeftinu senazaciju. Budite sigurni da pratite dobre i proverene naučne izvore, ili stupite u kontakt sa nekom zelenom organizacijom. Uvek se setite naslova iz meteoroloških vesti gde se najavljuje kiša koja će trajati trideset dana, a koja uglavnom traje tri. Stvari se često preuveličavaju zarad popularnosti tekstova. Razgovor sa nekim od eko stručnjaka sigurno može da vam pomogne.
Druga važna stvar u filtritanju eko-anksioznosti i eko-bola je pokušaj da transformišemo te negativne sile u aktivizam, tj našu aktivnu ulogu u spašavanju sveta. Zvuči smešno, ali na ovom polju svi možemo biti superheroji. Aktivizam može da učini da se osetimo manje nemoćno, izgubljeno, i paralisano. Takođe, on nam može uliti osećaj solidarnost, nade i uključenosti. Zaštita životne sredine ipak pomalo zavisi od svakog njenog stanovnika, tako da je najbolje da se raspitate i učinite ono što je do vas. To su promene malih navika koje će sigurno učiniti da se osećate bolje.
Ukoliko osećate ipak da vas negativne misli preplavljuju, najbolje je popričati sa terapeutom i to je potpuno okej.
Autor teksta: Iva Parađanin, novinarka, aktivistkinja i urednica kulture na portalu buro247.rs.
