Društvene mreže aktivno promovišu momenat
„Positive Body Image” i to je sjajno. Ali šta kada je ta „Body Image” iskrivljena? Šta ako sebe u ogledalu ne vidimo onakvim kakvi jesmo? Danas nam se čini da imamo preveliki nos, sutra već ne? Kako je to moguće i zašto stalno razmišljamo o tome?
BDD (Body Dysmorphic Disorder), poznat i kao Body Dysmorphia, na srpskom dismorfija tela, u svom najozbiljnijem obliku je vrsta mentalnog poremećaja koji se karakteriše preokupacijom sopstvenim telom i negativnim stavom prema njegovom izgledu. Najčešće je to stanje koje sa sobom nosi puno negativnih emocija.
U društvu koje često ume da nam nameće određene standarde fizičkog izgleda postalo je uobičajeno biti nezadovoljan nečim na svome telu. Mnogi se susreću sa tim osećajem, ali stvar je drugačija kada se to nezadovoljstvo pretvori u duboka negativna osećanja prema svome telu, pa onda i prema sebi, a koja umanjuju kvalitet života. Ukoliko dođe do toga da izbegavate druženja, odlazak na plažu, određena okruženja u kojima mislite da se od vas očekuje da izgledate na određen način, znači da ste previše „svesni sebe” i da treba uraditi nešto povodom toga.
Uzroci BDD-a mogu biti različiti. Od genetskih faktora i naslednosti, preko neurobioloških aspekata i promena u delu mozga koji je zadužen za obradu slike tela, do društvenih, kulturoloških pritisaka, medijskih uticaja i savršenih ideala lepote, postoji veliki broj pokretača, tj. uzroka. Svakako, treba znati da iza ovog stanja najčešće stoji nešto dublje. Uz pomoć stručnog lica možemo doći do odgovora na neka pitanja koja su preduslov za rešavanje problema.
Dismorfija tela, u svim oblicima, može izazvati brojne posledice, poput depresije, anksioznosti, loše samoprocene i niskog samopouzdanja, disfunkcionalnih odnosa i problema sa socijalizacijom, kao i određene zdravstvene rizike. Osobe koje imaju probleme sa body imidžom često izbegavaju ljude, društvene događaje... Međutim, to nije najveći problem. BDD može dovesti do ponašanja kao što je samopovređivanje ili razvoja poremećaja ishrane (anoreksije ili bulimije – nešto više o tome pročitajte na
linku) kao neadekvatnih načina suočavanja sa niskim samopouzdanjem i stresom.
Prepoznavanje BDD-a može biti izazovno jer osobe koje pate od ovog poremećaja obično skrivaju svoja osećanja i misli. Evo nekih znakova koji mogu ukazivati na prisustvo BDD-a:
- prekomerno posmatranje i analiziranje svog izgleda u ogledalu,
- upoređivanje sa drugima i osećaj inferiornosti,
- izbegavanje društvenih situacija zbog straha od osude,
- traženje potvrde od drugih o svom izgledu,
- izbegavanje hrane ili prejedanje…
Dismorfiju ne moraju imati samo osobe koje imaju višak kilograma. Dakle, s njom se mogu suočavati i mišićavi muškarci, mršave devojke, stari, mladi... To može biti bilo ko, jer zapravo ovaj poremećaj nema veze sa fizičkim izgledom, već sa iskrivljenom slikom istog.
Ključni saveti za prevazilaženje BDD-a uključuju terapiju kao stručnu pomoć, jer je ista veoma značajna; rad na pozitivnom samopoštovanju i vrednovanju ličnih kvaliteta, praktikovanje tehnika relaksacije za smanjenje stresa... Važno je potražiti podršku porodice i prijatelja i razgovarati o svojim osećanjima. Takođe, kroz razvijanje realnog i pozitivnog shvatanja tela i otklanjanje negativnog uticaja medija, sebi možemo obezbediti zdravo okruženje, u kojem ćemo cvetati!