Zamislimo stres kao niz kamenčića koje svakodnevno stavljamo u svoj emotivni ranac. Svaki izazov, rok ili neizvesnost dodaje svoj kamenčić, a ranac postaje teži kako vreme prolazi. Rezultat? Napetost, nervoza i često osećanje da nam je svega previše.
Stres ne poznaje granice – on se igra sa našim umom i telom na suptilan način. Fizički simptomi, kao što su glavobolje, umor, nesanica, često idu zajedno sa emocionalnim promenama kao što su razdražljivost, anksioznost, potištenost. Ali kako se izboriti sa ovim ispitom koji stres predstavlja?
Prva lekcija je u razumevanju. Uzroci stresa su raznoliki, dolaze iz našeg okruženja, odnosa sa drugima i sopstvenih očekivanja. Stres je fight-or-flight mehanizam – kada se nađemo u neizvesnoj, napetoj ili teškoj situaciji, počinju da se luče hormoni stresa i pripremaju nas za beg ili bitku. Utvrđivanje izvora stresa je prvi korak ka njegovom prevazilaženju. Sledeći korak je razvijanje rezilijentnosti – kapaciteta da ga prepoznamo, suočimo se i nosimo sa njim bez većih posledica po naše mentalno zdravlje.
Kako pronaći mir usred oluje stresa? Postavljanje zdravih granica je od suštinskog značaja. Učenje da kažemo ne kada je potrebno, kao i pronalaženje aktivnosti koje nas opuštaju mogu biti izuzetno osnažujući. Meditacija, joga ili, jednostavno, šetnja prirodom – sve su to načini da se uspori i diše duboko, čak i kad se čini da je sve oko nas užurbano.
Kako postati rezilijentan? To je put koji zahteva vreme i napor. On uključuje razvijanje veština suočavanja sa stresom, razmišljanje iz perspektive rešenja umesto problema i traženje podrške od prijatelja, porodice ili profesionalaca kad je to potrebno.
U tom unutrašnjem lavirintu stresa traganje za svetlom i zenom zahteva malo truda, ali osećaj koji dobijaš je neprocenjiv. Kad skontaš šta izaziva stres i kako to utiče na tebe, kada razviješ otpornost, preuzimaš odgovornost za svojim um – vraćaš se u kontrolu i kačiš se ponovo za kormilo.
