Koristimo internet kolačiće (cookies) i poštujemo Vašu privatnost kako bi imali optimalno iskustvo na našoj web strani.
Pogledajte Politiku privatnosti za više detalja.

Zdravo dvadesete logo
Galenika logo
Prvi posao i kako neizvesno tržište rada utiče na moje mentalno zdravlje?

Prvi posao i kako neizvesno tržište rada utiče na moje mentalno zdravlje?

Uslovi pod kojima se zapošljavamo, kao i sami poslovi za koje možemo da se obrazujemo i ka kojima se usmeravamo konstantno se menjaju. Tehnološki napredak, globalna pandemija, klimatske promene, globalizacija, demografske promene i migracioni trendovi učinili su neka radna mesta manje potrebnim, a neka su potpuno izbrisali. Pojavila su se neka nova zanimanja, a potražnja za drugačijim znanjima i veštinama u odnosu na tradicionalna sve je češća. 

Koliko smo prilagodljivi na promene kao društvo? 

Reakcija društva na to, njegova adaptacija, odgovor javnih politika na promene često je veoma spora, naročito u odnosu na njih. Ekonomska nezavisnost koja je ključna za bilo koji dalji lični i profesionalni razvoj bilo kog pojedinca za mnoge je daleko dostižna, a mnogi od njih su, nažalost, često i na ivici siromaštva. Mladi to takođe prepoznaju, time što je nezaposlenost iz godine u godinu prema samoproceni njihov najprioritetniji problem i jedan od ključnih motiva za iseljenje i život u inostranstvu. Nedostatak bilo kog posla, ali i nedostatak kvalitetnih poslova tradicionalno je bio teže dostupan mladima, ali tržište rada koje se svakodnevno menja i tromi sistem javnih politika koji živi neometano svojim uobičajenim životom dodatno otežava ovu tešku poziciju jedne od najranjivijih društvenih grupa.

Naš sistem još uvek ne uspeva da uskladi obrazovanje sa potrebama tržišta rada, što nas dovodi do situacije u kojoj mladi ljudi osećaju nesigurnost da će uspeti da odaberu profesiju koja je potrebna tržištu rada i koja će im obezbediti dostojanstven život. Istraživanja o položaju mladih su pokazala i da mladi dominantno veruju da ne mogu pristojno živeti od svoje plate, da često imaju prekarne uslove rada, nesigurne ugovore, ukoliko ih uopšte imaju i neadekvatnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu na poslu. 

Kakve posledice vidimo po mlade i njihov položaj? 

Posledično, mladi sve češće osećaju težinu ovakvih neusklađenosti i sve više procenjuju da imaju simptome anksioznosti i depresije. Njihov život je nesigurniji, a brojni su izazovi sa kojima se suočavaju na svom putu ka ekonomskom osamostaljivanju koji nepovoljno utiču na njihovo mentalno zdravlje. Nije važno samo da mladi imaju posao, važno je da im taj posao omogućava da budu samostalni, imaju bazičnu zdravstvenu i socijalnu sigurnost, mogućnost za napredovanje i preduslove za lični i profesionalni razvoj. 

Radno angažovani mladi često ne mogu da ostvaruju pravo na ograničeno radno vreme i odmor, pravo na zaradu i naknadu zarade, pravo na minimalnu zaradu, pravo na plaćeno odsustvo, pravo na plaćeni prekovremeni rad, pravo na plaćeno bolovanje. Sindikalno udruživanje im je često daleko i strano, te ovakav način zaštite radnih prava mladi ne koristi često. 

U svetu koji se brzo menja i tehnološki napreduje, naročito na mlađe generacije – milenijalce i generaciju Z, sve je veći pritisak da se konstantno ažuriraju, prate trendove i inovacije, budu maksimalno produktivni i efikasni, onlajn i sve vreme dostupni. Automatizacija rada dovela je i do gubljenja određenih radnih mesta i sve fleksibilnijih ugovora. Mladi nemaju matematiku koja im omogućava da se osamostale, budu ekonomski nezavisni i reše svoje stambeno pitanje. 

Zato je izuzetno važno da ovim problemima pristupimo sistemski i da rešavamo uzroke problema a ne samo posledice. Da bi mladi bili konkurentniji na tržištu rada i mogli da zaštite svoja radna prava, važno je da kroz formalno obrazovanje dobiju alate, veštine i znanja za nešto tako. Onda kada osete potrebu, da su im dostupne i da mogu da pristupe uslugama psihologa i psihoterapeuta, da ne budu zapostavljeni i zaboravljeni u sistemu politika. 


Autor teksta: Miljana Pejić, generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS)

OSTALI BLOGOVI

Galin Recap

E pa dragi moji, za početak, šta drugo mogu reći osim da je ovo bila jedna uzbudljiva godina. Rolerkoster, usponi, padovi, malo suza, više smeha i tako u krug. Od trenutka mog predstavljanja, pa sv...

Rolerkoster zvani dvadesete

Dvadesete godine su pravi životni rolerkoster, ali to već i sami znate. A od nedavno, o tome možda i pevate. “Dvadesete” by Zoi&Zdravo dvadesete kao ultimativni letnji hit 2022 posvećene su upr...

E-VODIČ baner

VESTI

ZOI & Zdravo dvadesete objavili himnu Generacije Z

Mlada i talentovana Zoi u saradnji sa društveno-odgovornom platformom „Zdravo dvadesete“ otpevala je i objavila pesmu „Dvadesete“. Pesma u produkciji „Bassivity Digital“ osmišljena je, a

Miljana Pejić – šta nakon završenog faksa?

Novi mesec nova gošća urednica. Predstavljamo vam Miljanu Pejić, generalnu sekretarsku Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS). Miljana je diplomirala na Fakultetu političkih nau

Uroš Dimitrijević – iz muškog ugla

Maj mesec nam donosi još jednu lepu saradnju, a ovaj put u pitanju je Uroš Dimitrijević - novinar, autor romana ,,Siroti mali ratovi” i master video igara (bukvalno ima master iz video i

Raspisan konkurs za praksu na platformi ,,Zdravo dvadesete"

Platforma ,,Zdravo dvadesete" te poziva da konkurišeš za poziciju ,,Praktikant – Content kreator sajta dvadesete.rs”.  Reč je o stručnoj, plaćenoj praksi u trajanju od 6 meseci, nam