Kako preživeti dvadesete?

Postoji nešto jako prisutno sa čim se svi nosimo u dvadesetim godinama  – unutrašnji pritisak da budemo okej. Da znamo šta hoćemo, da imamo plan, budemo ambiciozni, stabilni, produktivni, zabavni... I sve to dok još učimo ko smo uopšte.

Ali istina je da dvadesete često nisu tako stabilne kako izgledaju na Instagramu. I to je potpuno u redu. Ponekad ćemo se osećati izgubljeno, nesigurno, premoreno, a ponekad ćemo prosto – postojati. Sasvim validno. 

Nije tvoja obaveza da svaki dan budeš okej. Tvoja obaveza je da obratiš pažnju na sebe i naučiš da prepoznaš kada ti je svega dosta.

Zato hajde da pričamo iskreno. O mentalnom zdravlju. O razlikama koje ne vidimo. O stvarima koje možemo da uradimo za sebe već danas. 

Psihički poremećaji vs. poremećaji raspoloženja – u čemu je razlika?

Dani kada nismo raspoloženi, nemamo motivaciju ili osećamo težinu u grudima nisu ništa neuobičajeno. To su poremećaji raspoloženja – često prolazni i vezani za konkretne životne situacije (npr. ispitni rok, raskid, premor, selidbu…).

Međutim, kada se osećanja tuge, praznine, anksioznosti duže zadržavaju i počinju da utiču na naše svakodnevno funkcionisanje, odnose, rad ili školu – možda se ne radi više samo o lošem danu, već o nečemu dubljem, što može ukazati na psihičke poremećaje. Tada je neophodno posavetovati se sa lekarom.

Važno: Nema potrebe da sami sebi postavljamo dijagnoze – ali ako osećaš da nešto nije tvoje uobičajeno ja već neko vreme, vredi da potražiš pomoć.

Izazovi mentalnog zdravlja u dvadesetim godinama

Evo samo nekih izazova koji mogu ozbiljno uzdrmati mentalno zdravlje u ovom periodu života.

• Nepoznat pravac – Šta radim sa životom? Treba li sad da „nađem sebe” ili samo da preživim naredni mesec?

• Poređenje sa drugima – svi drugi na mrežama deluju uspešnije, srećnije, stabilnije.

• Prvi ozbiljan posao (ili nijedan posao) – strah od neuspeha, lošeg izbora karijere, otkaza...

• Finansijska nestabilnost – život je skuplji, a novčanik tanji.

• Promene u prijateljstvima i vezama – ljudi odlaze, prioriteti se menjaju.

• Pritisak uspeha i stalne produktivnosti – kao da ništa što uradiš nikad nije dovoljno.

• Usamljenost i FOMO – imaš ljude oko sebe, ali se i dalje osećaš usamljeno.

Svi ti „mali” pritisci sabiraju se u jedan veliki osećaj: Zar je ovo život?

A istina je: da, sve ovo jeste normalno, ali to ne znači da je lako.

Ako ti je teško, ne znači da si slaba osoba. Niti „previše osetljiva”. Samo si čovek koji se nosi sa stvarima za koje ga niko nije pripremio.

Greške koje pravimo u odnosu sa samim sobom, a ne primećujemo ih

Ponekad smo prema sebi najstroži baš onda kad bi trebalo da budemo najnežniji.
U dvadesetim godinama, dok pokušavamo da posložimo život, često pravimo greške koje nas tiho iscrpljuju.

• Mislimo da moramo imati sve sređeno do 25. godine.
  Istina je da niko nema sve posloženo u isto vreme, ali svako ide svojim tempom.

• Poređenje nam postaje svakodnevica.
  Vidimo tuđi vrh ledenog brega i zaboravimo da imamo svoj proces.

• Ignorišemo signale tela.
  Umor, glavobolja i nesanica su način na koji nam telo govori da nešto nije u redu.

• Verujemo da nemamo vremena za emocije.
  Potiskujemo osećanja, guramo dalje, sve dok ne dođemo do ivice pucanja.

• Romantizujemo preopterećenost.
  Kao da je iscrpljivanje dokaz naše vrednosti. (Činjenica: ne, nije.)

• Mislimo da moramo biti jaki non-stop.
  A zapravo, snaga je i reći „ne mogu danas”.

Ove greške svi pravimo s vremena na vreme. Ipak, važno je da ne dozvolimo da nas one definišu.

Kako da prepoznaš da ti možda treba pomoć stručnjaka?

Terapija je mesto gde možeš:

• razgovarati bez straha od osude;

• naučiti alate za upravljanje emocijama;

• dobiti podršku u trenucima kada ti je najteže;

• otkriti dublje uzroke svojih osećanja i ponašanja.

Odlazak na terapiju nije znak slabosti – naprotiv, to je jedan od najhrabrijih koraka koje možeš napraviti za svoje mentalno zdravlje. Ali kako da znaš da je vreme?

Evo nekoliko znakova koji mogu biti pokazatelj da ti je potrebna podrška terapeuta ili savetnika:

• osećaš da te problemi preplavljuju i da ih ne možeš  rešiti bez tuđe pomoći;

• tvoje emocije su toliko jake ili dugotrajne da ti ometaju svakodnevni život;

• imaš poteškoća sa spavanjem, apetitom ili energijom, i to traje nedeljama;

• često se osećaš beznadežno, izolovano ili izgubljeno;

• imaš problem sa kontrolom besa, anksioznošću ili depresijom;

• povlačiš se iz društva, izbegavaš aktivnosti koje su ti ranije bile važne;

• pokušavaš da se izboriš sa traumom ili stresom koji te i dalje prati;

• po glavi ti se motaju misli koje te stalno povređuju i ne možeš ih zaustaviti.

Ako prepoznaješ neki od ovih znakova, znaš šta? To je potpuno u redu i sasvim razumljivo.
Ne moraš sve da nosiš na svojim leđima – potraži podršku.

Mesta na kojima možeš naći besplatno psihološko savetovanje pogledaj ovde.

Nije uvek lako odlučiti se za terapiju, to je sasvim jasno. 
Srećom, danas postoji mnogo besplatnih aplikacija koje nam mogu biti odličan saveznik u brizi o mentalnom zdravlju. Evo nekoliko onih koje su proverene i korisne:

• Calm – nudi vođene meditacije, vežbe disanja i opuštanja; odlična je za smanjenje stresa i anksioznosti;

• Wysa – četbot koji kroz razgovor pomaže da se oslobodiš negativnih misli i pronađeš nove načine razmišljanja;

• Happify – aplikacija puna aktivnosti i igara koje ti pomažu da razviješ pozitivnije navike i ojačaš mentalnu otpornost;

• Insight Timer – ogromna biblioteka vođenih meditacija i zvukova za opuštanje, besplatna i lako dostupna.

Ako postoji jedna stvar koju ćeš zapamtiti iz ovog teksta, neka to bude ova: zaslužuješ da brineš o sebi, i kad ti ne ide i kad ti ide u životu. Mentalno zdravlje nije zadatak, nego praksa. I ti si već na dobrom putu jer si ovde i čitaš ovo.