Mesec dana pre nego što će izvršiti samoubistvo 5. aprila u svojoj kući u Sijetlu, a dok je bio u Italiji, Kurt Kobejn je upao u komu i zamalo izgubio život nakon kombinovanja šampanjca sa lekovima za smirenje. Javnost je bila ubeđena da je koma bila posledica predoziranja heroinom, jer su svi znali za njegov problem sa zavisnošću. Tako je započeo kraj života jednog od najuticijanijih muzičara alternativnog roka i predstavnika generacije X. Svaki pokušaj da mu se pomogne nakon toga, nije bio od pomoći. Uticaj slave i problemi sa depresijom odavno su uzeli maha. Svoj život je okončao u 27. godini i tada je u popularnoj kulturi nastao fenomen “Kluba 27”.
Izraz “Klub 27” je skovan zbog jedne ponavljajuće slučajnosti - mnogi poznati muzičari umrli su u 27. godini. Celokupna mitologija o “Klubu 27” istakla se nakon što je Kurt Kobejn izvršio samoubistvo, što je povezano sa time da se u istoj godini život okončao i muzičarima poput Džimija Hendriksa, Dženis Džoplin i Džima Morisona tokom 70-ih godina.
Eksperimentisanje sa supstancama koje “proširuju um” i “otvaraju nove horizonte”, aktivno je bilo podsticano tokom 60-ih i početkom 70-ih godina prošlog veka. Isti ti narkotici doveli su mnoge zvezde u usponu do strmoglavog pada bez povratka.
Osnivač legendarnog benda “The Rolling Stones” Brajan Džouns, bio je talentovani muzičar koji je svirao nekoliko različitih instrumenata. Iz svog benda je izbačen jer je imao probleme sa opijatima i alkoholom. Preterano korišćenje supstanci uticalo je na njegovo ponašanje i neogovornost, koju drugi članovinisu bili spremni da trpe. Pronađen je mrtav u svom bazenu, a prema policijskom izveštaju navedeno je da je stradao od posledica uticaja konzumacije psihoaktivnih supstanci.
Revolucionar u sviranju električne gitare, za pojedine i vanzemaljac - Džimi Hendriks. Muzika koju je stvarao i dalje se čini kao da dolazi iz svetlosnim godinama udaljene budućnosti. Svojim talentom i kreativnošću sa gitarom, povezao je bluz, R&B i džez sa čistim rokenrol zvukom, a sav svoj uspeh postigao je u svega četvorogodišnjoj karijeri. Pronađen je kako leži u svom krevetu, ugušen u sopstvenoj pljuvački, nakon uzimanja previše tableta za spavanje.
Za jedinstveni glas Dženis Džoplin možemo reći da je rušio sve pred sobom. Delom je tako bilo jer je svoju bol unosila u svaku emociju kroz pesme i nastupe, ali to joj nije bilo dovoljno da se izbori sa unutrašnjim demonima. Izlaz je tražila u psihodelicima, alkoholu i herionu, od kojih su poslednja dva bila uzrok njene smrti u jednoj hotelskoj sobi. Za manje od godinu dana nakon njene smrti, poslednji album “Pearl” je objavljen i doživeo je momentalan uspeh do vrhova Bilbordovih lista.
Frontmen koji je svojom teatralnošću i nastupom podigao na viši nivo ulogu frontmena u rokenrol bendovima i član grupe “The Doors” Džim Morison, izmučen rokenrol životom i slavom, u potrazi za samoćom i oporavkom, pobegao je u Pariz. Tamo je i pronađen mrtav u kadi, uzrok smrti zvanično je ostao nepoznat, a nezvanično se navodi i predoziranje heroinom.
Kortni Lav, žena Kurta Kobejna, dva meseca nakon što je izgubila muža, izgubila je i prijateljicu i člana svog benda “Hole”, Kristen Faf. Ona je takođe je pronađena mrtva, od posledica predoziranja heroinom. Pokušala je da pobegne od svoje zavisnosti nazad iz Sijetla u rodni grad, ali je zavisnost bila brža.
Od šezdesetih, kroz sedamdesete pa do devedesetih, prerana smrt Ejmi Vajnhaus 2011. godine probudila je ponovno interesovanje u legendu o prokletstvu 27. godine života. Sa svojim glasom koji je u sebi nosio soul, bluz, džez i pop, brzo je postigla veliki uspeh. Pritisak slave i popularnosti ublažavala je opijatima i alkoholom. Umrla je u svom stanu od posledica trovanja alkoholom, dok je sama pila i slušala muziku do ranih jutarnjih sati.
O fenomenu “Kluba 27” rađena su i statistička istraživanja koja govore da je sve to veliki mit. Ne postoji najveća verovatnoća za poznate ličnosti da umru u 27. godini života i zapravo je među poznatima statistički 56. godina života ona sa najvećom stopom smrtnosti. Takođe, više poznatih umire u 28. godini, nego u 27. Ipak, broj 27 u popularnoj kulturi ostaje značajan i obeležen neprijatnom igrom sudbine mladih muzičara.
Bez obzira da li je
u pitanju mit, legenda ili prokletstvo, izvesno je da svaka ova pojedinačna
priča ipak ima nekoliko zajedničkih crta sa drugim: brz uspeh do slave, ogroman
muzički talenat, umor od života pod svetlima reflektora, usamljenost i
izloženost psihoaktivnim supstancama kojoj je bilo teško odoleti. U pokušaju da
pobegnu od svega barem na kratko, tražili su izlaz tamo gde izlaza nije bilo.
