Padaš ispit pet puta za redom ili ne spavaš dovoljno pa se ljutiš čak i na sebe - bes se javlja kao alarm. On je tu da ukaže da nešto nije okej ili da nečime nisi zadovoljan. Njegova uloga se ne završava ovde. Ako izdvojiš par sekundi da razmisliš pre nego što impulsivno reaguješ, bes će dobiti sasvim nov smisao. To ti daje vremena da na realniji način sagledaš stvari i shvatiš pravi razlog onoga što trenutno osećaš.
Hladne glave možeš da dođeš do rešenja za stvari koje te izbacuju iz takta (ili promeniš pogled na njih).
Većina revolucija je započeta baš tako, od nezadovoljstva i besa do želje za promenom. Ova emocija zahteva energiju, srčanost i volju, karakteristike koje često nalazimo kod mladih ljudi.
Period prepun promena je svakako emocionalno turbulentan. Baš zbog toga činjenica da su mladi ljudi često besni nije iznenađenje. U svemu tome, najvažnije je da shvatiš da bes nikako nije tu da povredi tebe ili nekog drugog. Nasilje i agresija nikada nisu rešenje.
Konstantan osećaj besa utiče na sve aspekte života. Dovodi do loših odnosa sa porodicom, kolegama, pa čak i autodestruktivnog ponašanja. A šta ako te bes savlada? Jedan od poznatijih primera gubitka kontrole nad besom vidimo u Fight Club filmu (i knjizi). Problem sa besom kod glavnog lika je nastao nakon godina gomilanja nezadovoljstva.
Potiskivanje emocija je podjednako štetno, a kada sve emocije držiš u sebi postoji šansa da niko ne primeti da imaš problem (pa čak ni ti). Zbog toga možda ne dobiješ pomoć koja ti je potrebna.
Nađi nekoga kome veruješ i podeli sa njim zbog čega si besan. Verovatno nećeš rešiti problem, ali ćeš izbaciti nervozu iz sebe i dobiti neku novu perspektivu na stvari. A ni razgovor za psihologom ili psihijatrom nije više tabu!
Ako želiš da saznaš više o emocijama, ne tako davno smo pričali o plakanju, a više o tome na linku.
